Toljaga je iz raja izašla

Večeras sam dobila savet koji nisam tražila. Obično od toga dobijem trnjenje po sedalnom delu, ali ovaj savet pokusavam da shvatim ozbiljno jer je i tema ozbiljna.

Reče mi jedan četrdesetogodišnjak: "Ako ti se neki muškarac sviđa, ti ga odbij da bi mu bila interesantnija i da se više trudi oko tebe". A, što da se trudi još više, ako mi se već sviđa?

Na prvo razmišljanje, glupo je. Na malo dublje razmišljanje, ništa ja tu ne kapiram. 

Kad mi se neko sviđa, treba da ga odbijem, da bi se on zainteresovao.

A šta da radim ako mi se ne sviđa? Da ga bacim lavovima?
Šta muški um osmisli, žena ne moze ni da sanja.

Da li stvarno muškarce pali odbijanje? Ne vidim ni jedan realan razlog da odbijem nekog ko mi se sviđa. Nisam ispala iz serije "Seks i grad". Nosim kineske cipele kojima se klizaju đonovi, nemam 42 kg sve sa krevetom, nemam iPhone i onaj laptop sa jabukom a i ovaj blog mi se slabo čita. Možda samo treba da ukovrdžam kosu i metnem svoj poster na neko vozilo GSP-a. U Njujorku stvari tako funkcionišu, bar u seriji. Svi nafurani, jedu fast food a nisu debeli, drčni su, puni sebe, željni dokazivanja tako što će ostatku sveta da pokazuju koliko su super a ovaj ostatak nije super.

Nisam sa Menhetna nego sa Novog Beograda. Kad mi se muškarac sviđa, ja to celim bićem pokažem vrlo radosno. Ako mi se ne sviđa, to takođe pokažem celim bićem pa i malo više od toga. Kakve igrice, manipulacije, budalaštine.. Odrasla sam žena i mrzi me da energiju rasipam na gluposti. Čuj, više će da se trudi kad ga odbijem.. Apsolutna besmislica. Zamislite mene u vezi sa jednim takvim. Kako bih mu rekla da želim seks, tako što bih mu rekla da ne želim? Čekala bih da on shvati, vekovi bi prolazili... Umrla bih od čekanja, u najboljim godinama, a moralna satisfakcija bi mi bila da sam ipak dominirala, pokazala da samnom ne može lako do cilja. Ha!

U prevodu.... Gospođo, mani se ćorava posla. Kad ti treba društvo za izlazak ili koncert, povedi svog imaginarnog prijatelja ili ćerkinog medu, a kad ti treba čovek, čitaj "Kapital" Karla Marksa i čekaj da te prođu bludne misli. Kud ide ovaj svet, ja lepo nemam pojma... Stara, dobra vremena, kad je ženka klepala toljagom odabranog mužjaka, uvlačila ga u pećinu, iskorišćavala i njime hranila gladne zveri... Eh, mladosti... Za sve je kriva ova emancipacija. Muškarci koji čupaju obrve i žene koje sve mogu same. Sledećeg koji mi se baš svidi opaliću nečim po glavi a šta ću dalje, smišljaću u hodu. Važna je ljubav. Sve ostalo ima da se kupi kod Kineza.