Partnerstvo, kako to grubo zvuči

Svašta ima na tom Fejsbuku, volim da pročitam o čemu dragi ljudi razmišljaju, pa i da se vratim na njihove misli posle nekog vremena i pronađem neko novo tumačenje. Jelena, draga i prelepa žena, upravo je načela temu: zašto se dvoje u vezi zovu partneri? Kao da je u pitanju obligacioni odnos..

Sve je postala trgovina, otuda i ti biznis izrazi. Gledam svet oko sebe. Interesi ljude drže zajedno, ali ništa tako čvrsto kao kredit za stan na 30 godina bračne drugove. Ljubavi ima u tragovima. Samo se deca vrtićkog uzrasta igraju čistih srca, mada i tu mudrice kapiraju ko ima bolje igračke ili tek otvoren Smoki. To je drugarstvo. Brak nikad nisam shvatala kao da smo bračni drugovi, verovatno zato što nismo nikad stigli do te tačke. Drug je drug a brak je brak. Nije baš obligacioni odnos ali je zakonom uređen. Na stranu ono "dok nas smrt ne rastavi". Meni je to preozbiljno zvučalo odavno a sad znam da ne mora niko da umre da bi svako imao svoju sreću. Da smo živi i zdravi i srećni, dok možemo zajedno a ako ne možemo - odvojeno.

Moji roditelji uskoro slave 49 godina braka. Jubilej vredan pomena van naše kuće, jer su opstali toliko godina zajedno. Povezanost koju gaje međusobno, od kad ih poznajem, jaka je kao posebno fizičko telo koje obitava u našoj kući. Dobro je da se našlo dvoje sličnih. Nikad nisam ostvarila takvu povezanost ni sa kim na planeti ali, eto, oni su dokaz da je takav odnos moguć. Milina je slušati ih kad misle da nema nikog u blizini. Ljubav curi iz njihovih dijaloga čak i kad pričaju o knedlama koje je mama zakuvala u supu, da li su prošli put bile malkoc mekše ili je ovaj griz loš. O šniclama da ne pričam ništa, to samo tata ume iz komada mesa tako divno da iseče, da budu meke i sočne... Dok oni cvrkuću ja se bavim onim manje bitnim stvarima, nabavkom, kućom, svojom ćerkom, deset sati dnevno ode mi na posao ali ne žalim se. Nisam ja od tih cvrkutavih ptičica a još manje sam mama koka kojoj je jedino važno da su pilići siti i na broju. Što sam starija, to sam više svoja i divlja ali to je već za drugu priču. Naviknuti na svoju monotoniju, uživaju u njoj, pa nije red ni da se ja tu nešto bunim. Imala sam svoj brak. Uređivali smo ga najbolje što smo umeli dok se nije pokazalo da uopšte ne umemo. Dobro po mene je što nisam imala ambiciju da moj brak bude kao brak mojih roditelja jer bi to bio nedostižan zadatak. Ovako, probali smo, nije išlo, srećno svakome na daljem putu. 

Toliko su povezani da, kad jednom skoči pritisak, skoči i drugom. Kad tatu boli sve jer mu se kamenje kotrlja iz bubrega, mamu boli sve. U njihovom malom pozorištu uloge su odavno podeljene i nema mesta za statiste. Moje je da opslužim, dodam, pronađem gde kod lekara da idu i tako to. Noću ustanem, prođem pored njihove sobe, vidim im sede glave na jastucima i čujem duetsko hrkanje. Oni nisu partneri jedno drugom. Oni su sve na svetu jedno drugom i divno je da su se prepoznali pre 50 godina a opstali do sada. Ta povezanost će trajati dok smrt ne pokuca na vrata, što je neminovno. Sigurna sam da će ono drugo da umre od tuge u jako, jako kratkom roku. Nije to samo ljubav. To je posvećenost svakom ćelijom. Zauvek i dok je Univerzuma.

Da se vratim na one partnerske odnose. Imam 46 godina. Kako da svog čoveka nekome predstavim kao svog dečka, a imamo 100 godina zajedno? Ako je on dečko ja moram biti devojka a devojke nose miniće i đuskaju celu noć. Ne može to tako. Uskoro ću veštačke zube da stavljam a ni plastični kuk nije nemoguć. Devojke nose silikonske a ne plastične delove. Ni on ne može da prođe kao moj dečko. Jeste u odličnom stanju i kondiciji ali ipak.. Ni auto kome su klipovi štelovani na drugu specijalu ne može da se predstavi kao nov, samo kao dobro očuvan i kvalitetan ali drag i pouzdan.

Stižemo polako u godine kada se opet povezujemo zbog interesa. Dodaj mi lekove, gde su mi naočare, hajde samnom do lekara da ne ispadnem kad izlazim iz autobusa, drži me za ruku do poslednjeg udisaja.. Ljubav je tu samo jedna nit u tom klupku partnerstva, pažnje, kompromisa i ostalih tajnih sastojaka koji su specifični za svaku vezu. Dobro je što mi je ćerka još mala. Kad mamin... Onaj.. bude imao unučiće, neće moći da me cinkari mojima a ljubićemo se i tada, obećavam.