Pismo čitateljke

Dobar dan.
Zovem se Dušica.
Imam 57 godina.
Ne uspevaju mi cveće, kućni ljubimci i muževi.

Drugarica mi je dala ključ od stana, kada je otputovala na Havaje. Prvih sedam dana nisam se setila da odem da zalijem cveće. Osmog dana sam otišla i cveće je bilo, malo, suvo. Da bih mu nadoknadila vodu, sve sam stavila na terasu i dobro polila vodom iz creva. Izgleda mu to nije prijalo, sve se, nekako, sparušilo kao da sam ga polila kiselinom. Napravila sam bure limunade. Limunada je odlična za hidriranje i uspostavljanje balansa elektrolita. Na nju je, cveće, još gore reagovalo. Demonstrativno sam izašla i ostavila cveće da razmisli o svom ponašanju. Da, možda, neće kafu? Posle par dana i to sam probala. Ni to mu se nije svidelo. Odustala sam od zalivanja. Ako misli da može bolje samo, odlično. Ne volim teranje inata. Sa cvećem sam završila.

Papagaj.
Obzirom da prvih sedam dana nisam zalivala cveće, nisam se setila ni papagaja. Izgleda ga je moja drugarica bolje poznavala, čim mu je ostavila puno vode i hrane u kavezu. Uživao je kao car. Pogledao me je, ispod oka, kada sam došla prvi put. Kao, ugrožavam mu slobodu i komoditet. Vratanca kaveza su bila otvorena. Rešio se one rospije, ne mora da sluša Betovena i Mocarta, ceo stan je samo njegov. Žao mi je gospodine, sada sam ja ovde i biće po mome. Otvorila sam sve prozore, da uđe svež vazduh. Nešto zelenkasto je izletelo iz dnevne sobe. Mnogo kasnije, primetih da papagaja nema. Imao je pravo što je pobegao. Ko, normalan, voli da živi u kavezu? Nije se vraćao, bar ne dok sam ja bila tu. Možda je dolazio kasnije, ne znam. Više se nismo viđali. Muškarac je to. Voli slobodu više nego proso.

Moj muž nije bio bog zna kako privlačan čovek. Za čudo, uvek je bio okružen lepim ženama. Dok sam se ja bavila drugaricinim cvećem i luftiranjem stana, on se bavio mojom drugaricom i to ne na Havajima nego u selu pored Kruševca. Baš kad je ona otputovala na Havaje, on je tog dana morao u selo, da stavlja crep na krov naše vikendice. Bio je kišni maj i led je polupao crep, pa da što pre sanira. Naravno da nisam htela sa njim, meni nije mesto u selendri a imala sam i obaveze oko brige o drugaricinom stanu. Davno mu poželeh da vrat slomi ako me ikada bude lagao.

Kako su me obavestili iz policije, baš tako je i bilo. Proklizao je niz krov, strmeknuo se u dvorište a moja drugarica (ona što je otišla na Havaje) nespretno mu je cimnula vrat. U želji da pomogne, poslala ga je pravo na onaj svet. To će joj biti olakšavajuća okolnost. A ja.. Pomirih se sa sudbinom. Ona je, sa "Havaja" produžila pravo u istražni zatvor a on u kapelu. Najviše snage sam potrošila na bacanje onog njenog prokletog cveća. Svoj stan izdajem za fine pare a u njenom živim, sa svojim mladim ljubavnikom. Nikad se nećemo venčati.

Lepo kažem... Ne uspevaju mu cveće, kućni ljubimci i muževi.
Nego, da vas pitam, jer je ovo rubrika za savete u domaćinstvu... Šta da radim sa onim polupanim crepom na krovu? U nadi da moje pismo neće završiti u košu, sve vas pozdravljam.


Foto: Internet/Pixabay


Comments

Popular posts from this blog

Suve kajsije

Priče iz drugog braka I