Od minusa do plusa

Ima dana kad se probudim nadrndana, bez vidljivog razloga. U početku negiram nadrndanost a, kako dan odmiče, počinje ljuti boj između onoga kako se osećam i onoga kako bih da se osećam. Danas je jedan takav dan. Ničim izazvan. Dan kad mi treba jedna rečenica pa da se vratim u orbitu.

Nema je. Dok ne stigne ta rečenica ili novi dan, pribegavam sledećem:

• Sredim kuću, onako kako neprijatelju ne bih poželela. Površno i bez mozga. Krenem da brišem prašinu, odem da otresem krpu pa nastavim da čupam osušeni bosiljak iz saksije na terasi.
• Posvađam se sa svima koje sretnem. Tačnije, ne svađam se, režim. Ukućani su danas bili mudriji od mene pa su se sklanjali sa puta, a kretala sam se putanjom Braunove čestice. Nepredvidivo i haotično.
• Odvažim se da sređujem fioku sa svojim rubljem. Količina rupa i neupotrebljivog podsetila me da i to dodam na spisak izdataka od sledeće plate, kao da spisak već nije bio dovoljno natrpan.
• Radim čučnjeve dok mi se život ne smuči. I to ne obične nego u cipelama na štiklu. Onim lakovanim, što me žuljaju. Bar dupe da zategnem jer se od režanja neće zategnuti, provereno.
• Pročitam horoskop. Kao da mi već nije bljak dan, pa mi treba još saveta koji nemaju veze ni samnom ni sa mozgom. Kad ja ne znam što sam nadrndana danas, u zvezdama je garantovani odgovor. 
• Uradim test "Kakva ste supruga". Oduševim se rezultatom, kako sam jedno divno i plemenito biće koje se rado žrtvuje za svog muža pa se setim da sam razvedena. Ali, prijalo je pročitati.
• Izađem na kafu. Na ulici mi svaki automobil izgleda kao "onaj". To je zato što nikako da odem po nove naočare pa vidim kao pečena kokoška. Kafa je mlaka i kisela, muzika u kafeu je odlična. Čini mi se da se moje stanje popravlja. Možda i zato što svi sede u prepunoj bašti a samo ja unutra. 

Možda je baš sve kako treba da bude. Možda se kockice, nagomilane tokom nedelje, sada slažu na svoja mesta a moj otpor to ometa. To što nešto ne ide kako sam zamislila ne znači smak sveta. Sve počinje i završava se u umu, a traje koliko sama dozvolim. Najveći nesporazumi sa sobom nastaju kao produkti dosade a ja danas dopuštam sebi da me jedno Ništa izbaci iz ravnoteže. Prepraviću to Ništa u šansu da ovo ipak bude lep dan. Ni brod nije napravljen da miruje u luci. 

Jedna pesma me je, upravo, vratila na mesto. Nikakva specijalno emotivna pesma, samo dug gitarski solo koji mi još vibrira u telu. Sjajan osećaj. Dobro, ima nešto i u ovom klincu što je seo preko puta mene i bulji mi u grudni razdeljak kao detence u činiju sa ručkom.