Poručite knjigu

Poručivanje knjige "Priče iz života razvedene mame"

2016-08-22

Blogomamija

Jedan slatki dečak svoju mamu je zvao Mamija, sve dok nije ušao u pubertetske vode. Meni je to Mamija postalo sinonim za mamu, muško shvatanje ljubavi prema mami. U to vreme, i sama sam postala mama. Već u zrelim godinama, vrlo često sam se ne snalazila u izazovima roditeljstva i braka. Brak se, posle uspona i padova, završio i sada sam samo mama.

Moj dan čini mnogo onoga što moram i malo onoga što želim. U tačkama preseka ova dva, smestio se moj blog. Facebook statusi mi nisu bili dovoljni da javno napišem svoj stav. Počelo je slučajno a nastavilo se namerno. Pišem za sebe, o svetu oko sebe. Mnogo mi znači da, kad imam potrebu, "izbacim" blog u elektronski etar. Neki koji čitaju šta pišem kažu da to radim dobro i smisleno. Na jednom od TV nastupa, tonac mi je, posle intervjua na temu razvoda, rekao da mogu da vodim dnevnik, nikad nije video smireniju i smisleniju sagovornicu. Mislim da je malkoc lagio, no nema veze. Prijalo je i shvatila sam to kao kompliment. 

Nemam problem da kažem šta mislim. Ni u oči ni u papir ni u kilobajte ovih crnih slova na ekranu. Možda je za to kriva moja najveća mana a to je drskost. Poštujem društvene norme ali nisam uvaljana u čokoladu. Šta je gorko, gorko je, i sa i bez dodatog šećera. Volim da stvari zovem pravim imenom. Sa sujetom sam se pozdravila odavno, kada sam se pozdravila i sa svojim bivšim mužem. Ne mogu da se pretvaram da sam nešto što nisam. Ne volim da me šminkaju i da mi stilizuju frizuru pre snimanja. Ne volim da moram i ništa ja ne moram. Desi se da neću ni ono što hoću ali onda sačekam da me napad tvrdoglavosti prođe i sklonim se u svoju pećinu. Niko nema odobrenje za ulazak. Čak ni moja dva eksterna srca, moja ćerka i moj Poseban. Što pre me ostave na miru, i moji demoni će lakše da se raziđu i sunce se opet pojavi. To što tada pišem nije za javnost :)

Ježim se od izraza "ostvarila se kao majka". Dovoljno sam bila ostvarena i pre roditeljstva, i mišljenja sam da ženi nije neophodno roditeljstvo da bi se "ostvarila". Takav stav je vrlo diskriminišući prema ženama koje nisu majke, ali su možda najbolje mame na svetu. Majka i otac su oni što začnu. Mama i tata su oni koji vole, maze, brinu, grde, isteruju strašna čudovišta sakrivena ispod kreveta, drobe da soba mora da se sredi, skidaju temperaturu, vode na ušivanje polupanih arkada, preslišavaju biologiju, primerom uče kako se raste u odgovornu osobu. Kada su mama i majka u jednoj, a otac i tata u drugoj osobi, to je divno ali nije uvek moguće. Nije lako ni u jednoroditeljskim porodicama. Ne, to nisu porodice jednoroga, mada često podsećaju na to. Mama ne može da bude tata i obrnuto. Detetu su potrebna oba roditelja ali, kad jedan nije dostupan, preživi se. Kao što voda nađe put kroz beton, tako i ljubav nađe put do svakog srca. Nekad preko sedam mora i sedam gora i mnoštva prepreka i odbijanja, ali ga nađe.

Dete ne smatram "svojim životićem", kako to mlade mame umeju da pišu po društvenim mrežama. Moj život je moj, a dete je samostalno biće koje volim najviše na svetu i moj je prioritet. Ima svoj život i pravo na njega. Kada sam bila u godinama kada je bilo društveno poželjno da se udam i rodim, mnogi su me, bogobojažljivo, pitali kada ću, pa zašto još neću, pa šta čekam, pa svako ima manu i moram na nešto da zažmurim i tolerišem... Niko o roditeljstvu nije pričao realno. Plašili su me, kao devojku, da neću moći da spavam kad budem imala bebu i od tad (delom što volim, delom iz inata) prespavam prepodne bez trunke griže savesti. Moja ćerka je, kao beba, spavala kao zmaj i nisam osetila te besane noći. Niko, ali niko nije pomenuo kako će da izgleda kad mali anđeo zakorači u pubertet a ja u klimaks i kad nam kuća bude puna kipećih hormona. To se, valjda, podrazumeva da je normalno a ja se sad teže snalazim nego kad je učila da hoda. U njenim godinama ja sam bila ćurka. Sve mi je bilo smešno i svi su mi bili super. Mojoj ćerki je sada sve "Neću". I ono što hoće neće, samo da bi mene nervirala a ne zna koliko za taj stav još mora da savlada sebe, da zna zašto neće, da bude sigurna da je to njeno mišljenje a ne eto tako.. Prilično je pametna i zato drskost još više dolazi do izražaja. Ponekad ne znam šta da kažem, isključi mi tekst. Samo je zagrlim i ona zagrli mene i tako se grlimo i čekamo da prođe plimski talas hormona kroz nas. Onda zajedno jedemo hleba masti i aleve paprike i smejemo se, kao da malopre nismo bile u kući letećih bodeža. U javnosti je nerviram šta god da kažem ili uradim. To je, valjda, normalno u njenim godinama. Ne treba mi teretana. Imam sjajan trening nerava kombinovan sa vukljanjem kesa iz nabavke. I duša i telo su u kondiciji.

Eto, to sam ja. Radim posao kojim plaćam račune i pišem jer me to raduje. Nisam savršena. Psujem kao kočijaš a ne vozim. Jedem ljuto, dok mi suze ne pođu. Volim celim srcem. Radujem se tuđoj radosti, strasti. Lenja sam za ono što moram. Strastveno volim motore. Mrzim da usisavam. Volim da se izležavam na suncu i dremam, dok me ne pukne sunčanica. Pričam sa razvedenima i onima u procesu razvoda. Slušam, ne osuđujem. Kažem šta mislim samo kad me neko pita, u protivnom ne. Umem da nasmejem. Pravim odličnu sarmu. Prijateljima ne govorim ono što bi da čuju, kad me već pitaju, nego šta mislim. Dobra sam mama, najbolja što umem. Volim svet oko sebe.

Kad sve saberem i oduzmem... Ja sam srećna žena.




6 comments:

  1. Znaš šta, bez imalo želje da ti laskam, da te laguckam ili da bilo šta na tu temu - uostalom zato i pišem javno, a ne u inboks, hoću ti reći da ti skidam kapu za ovaj tekst. Najkompletniji, najrelaniji i najživotniji tekst na temu... ne mogu neke stvari da kažem javno, zabolele bi neke drage žene oko mene iz, pretpostavljam da znaš koji razloga, ali ovaj tekst im je, nam je, melem na ranu. Mada, da znaju da neko manje a neko više, a neko danima odboluje njihovo busanje u prsa sa tim ostvarenjima i ostalim... mislim da ne bi bile toiko agresivne. Pa im ne zameram previše. Al si im lepo rekla i hvala ti na tome. Najpre zbog nekih mojih drugarica koji svako njihovo "ostvarenje" preplaču.

    ReplyDelete
  2. Sanja, kapa dole za ovo - sjajan tekst! :-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, Jasna. Dobrodošli na moj blog.

      Delete
  3. E pa, drago mi je da smo se upoznali. Sjajni tekstovi, mada iskreno nisam stigla dalje od tri, ali i to me je osvojilo!

    ReplyDelete