Um, drum i ostalo

Košava nije uspela da rastera crne oblake. Nakupili su crnila toliko da su sami sebi bili preteški. Svako, ko bi tih dana pogledao ka nebu, deo svojih razočarenja, poslao bi direktno u oblake. Malo po malo, nakupilo se u oblacima crnila koje je samo čekalo trenutak da se vrati na glave onih koji su mislili da su ga se rešili. Vratilo bi se po svoje, da ih nauči da sudbina nije ni kriva ni prava a da svako odgovara za svoje izbore. Obukla je haljinu od angore. Uvek je ta haljina bila loš izbor jer se neugodno lepila za najlon čarape. Jesen je tek počela, moći će da se provuče sa samodržećim čarapama jer je one druge bilo nemoguće upariti sa haljinom. Možda su svilena košulja i suknja od trevire bili bolji izbor? Volela je meki dodir angore na svojim butinama. Iako nisu bile izvajane, lepe i zategnute, ova haljina je njenim oblinama davala ton topline, diskretnog seksepila koji nije svako umeo da primeti. O frizuri nije morala da razmišlja. Košava je, tih dana, bila svima frizer....

Ne volim blogerske izazove ali im se odazivam, da ne budem kvariigra. Ovaj put me je nominovala Olja Karan sa bloga http://odsvegaponesto-oljaka.blogspot.rs.  1.Popularna knjiga ili serijal koji se tebi ne sviđa Hari Poter. Svaki moj pokušaj završio se na oko 30. strane prve knjige. Previše maštovitih likova, za stepen moje koncentracije. Ko koga juri, ko je sa kim a protiv koga... Za mene, previše. 2.  Knjiga ili serijal koji se tebi sviđa, a drugi ga ne vole   Stvarno ne znam. Knjige čitam onako kako mi dođu u ruke. Biramo se po nekim čudnim kriterijumima. Ne komentarišem ih sa drugima pa ne znam šta o njima misle. 3. Ljubavni trougao u kome glavni lik završi sa pogrešnom osobom ili popularni fikcioni par koji ti se ne sviđa Ana Karenjina i njena ekipa. Kapiram da su ruske zime bile gadne i da je Tolstoj baš imao vremena da piše pa je to glavni razlog što je Ana sva njanjava a Vronski glumi baju. Valjda su se, u to vreme, žene sekle na takve tipov...

U poslednje vreme, net bruji od izjava domaćica. Žene su odlučile da objasne koliko rade i koliko njihov rad nije cenjen. Sve to mi ne bi padalo u oči da nije predimenzionirano i gladno pohvala. Kažu da je domaćica žena koja je svesno i samovoljno odlučila da svoju karijeru zameni bavljenjem kućom i porodicom. Svima razumljivo. Razloge ne preispitujem. Oko mene su domaćice, uglavnom, nikad radile stalni posao (svakog radnog dana puno radno vreme plus prekovremeno i ostalo što se podrazumeva). Ne poznajem ni jednu koja je godine studiranja, stažiranja i napredovanja tek tako okačila o klin kao izlizane patike jer obožava da kuva i čuva ali nije nemoguće. Neke su ostale bez posla, radile za male plate pa sračunale da je jeftinije da sede kod kuće i bave se decom nego da celu platu preusmere nekima koje bi to obavljale umesto njih i to je OK. Svako ima svoju kalkulaciju samo ne vidim kalkulaciju mlade žene koja kaže "Sad ću da studiram i završim fakultet, specijalizaciju, magist...

Masovne manifestacije, poput sahrana i krštenja, uvek dovode do zanimljivih situacija. Kad prođe zvanični deo, počinje glavno događanje. Skupe se ljudi koji se, inače, ne viđaju često. Zanimljivo je kad imaš više od dve sive ćelije i pamćenje jače nego kišna glista pa znaš šta su pričali predhodnih godina i kakve su stavove branili. Nije srBski ako nema žderačine i alkohola. Oba iz ljudi izvuku taman ono što treba. Tradicionalno, na stolu je brdo mesa. Poznanica, sa takvih dešavanja, seda do mene i počinje tužnu priču, koliko je žuljaju cipele. Klimnem glavom, kao cirkuski konj, i nastavljam da gledam kuda odlazi dim moje cigarete. Još 10 minuta, da vide da sam došla i ćao tutti. Da sam otišla, au, ala bih propustila zabavu... Posle hvalospeva njenom najnovijem autu, kukanje na obuću zamenjuje kukanje na izbor hrane na stolu. "Pa jao, pa koliko mesa, pa jao, pa šta sa nama vegeterijancima, pa nas niko ne poštuje pa...", da ne dužim. I dalje gledam u daljinu, i pitam,...

Ne smeta meni ceo svet. Selektvino sam socijalna. Uvažavam tuđe stavove sve dok ne krene agresivno ubeđivanje da su samo ti stavovi ispravni. Nekada me je to jako nerviralo. Sad je dostiglo status zabavnog programa. Svako ima pravo na mišljenje a samo retki imaju mogućnost da o tome polemišemo. Propovedništvo i uticajnost mi smetaju. Uticajnost. Reč dana. Omiljena među Supermenima i Superženama. Svi su nešto uticajni, bar u okvirima svoja četiri zida ali im to daje krila da "utiču" na ostatak sveta. Na temu zašto je sve više razvoda, ove misli su me pomerile iz mozga: "Niko nema ni volje ni želje da se bori i trudi za partnera/partnerku. Svako gleda samo sebe.."   Prilično plitko i uvredljivo. Ne ulazim u to koliko vlasnik ovih mudrosti ima godina, bračnog i životnog iskustva, prosto ne želim sebi da kvarim dan. Nivo drskosti da se tako nešto napiše je ono što me je prilično aktiviralo. Baveći se ljudima koji su prošli kroz brak i razvod, imala bih mnogo toga d...

Tog dana, sa Vukanom je bio u blizini njenih odaja. Dete se igralo, sa ostalom decom.  Manojlu je bilo dovoljno da mu despotica kaže kod koga treba da ode. Dala bi mu knjigu u ruke i trčao bi na drugi kraj Kupinika. Sluga od poverenja je bio sumnjičav i namrgođen starac. Poverenje, koje je Angelina, imala u njega, bilo je neophodno za ovakvu razmenu poruka.  Pogled na omot knjige je izazivao lupanje srca, kod oboje. Trenutak kada bi Angelina spustila komad papira u knjigu, i dodala mu... Sve boje sveta su se menjale. Manojlo, čovek u punoj snazi, drhtao je. Noge ga nisu slušale a telo se grčilo od radosti. Sluga od poverenja znao je sve. I ono što piše i ono što ne piše. Da li mu je, zaista, čitao ono što je Angelina pisala ili ono što je mislio da Manojlu prija da čuje, niko nije znao. Bile su to reči sladostrasne. Nežne, mile a opet.. Jednostavne. Prijateljstvo je jednostavno. Ljubav je jednostavna, od nastanka sveta pa do njegovog kraja, ljubav će biti osećanje koje je...

Počela je još jedna školska godina. Đaci uzdišu za raspustom, roditelji uzdišu jer je prestala anarhija. Gledano iz perspektive roditelja, raspusti kvare decu. Dva i po meseca đačkog odmaranja od dece su napravila lenje bube kojima treba vremena da se, opet, uvedu u školski ritam. Nije to ništa strašno, osim za one koji su prespavali svako pre podne, navikli na doručak u krevetu, sate kuckanja po telefonu i celodnevnu zabavu na bazenu. Za par dana, navići će da idu na spavanje kad počnu da zevaju, samo još malo da kuckaju po telefonu i jurcaju po parkovima. Nije mi namera da pišem o prepunim rančevima, sa koliko nula se piše nabavka udžbenika, o nemogućnosti nasleđivanja istih jer svaka škola ima odabrani program i ono što je učilo kumče na Čukarici ne važi za novobeogradskog đaka. Gledam ovu moju tinejdžerku koja je kao Alisa u zemlji čuda. Ujutru nema pojma gde je levo, kosu zaboravlja da opere šamponom, na fiziku nosi opremu za fizičko. Razumem da joj je glavica prepuna inf...