Selektivno socijalna

Ne smeta meni ceo svet. Selektvino sam socijalna. Uvažavam tuđe stavove sve dok ne krene agresivno ubeđivanje da su samo ti stavovi ispravni. Nekada me je to jako nerviralo. Sad je dostiglo status zabavnog programa. Svako ima pravo na mišljenje a samo retki imaju mogućnost da o tome polemišemo. Propovedništvo i uticajnost mi smetaju.

Uticajnost. Reč dana. Omiljena među Supermenima i Superženama. Svi su nešto uticajni, bar u okvirima svoja četiri zida ali im to daje krila da "utiču" na ostatak sveta. Na temu zašto je sve više razvoda, ove misli su me pomerile iz mozga: "Niko nema ni volje ni želje da se bori i trudi za partnera/partnerku. Svako gleda samo sebe.." Prilično plitko i uvredljivo. Ne ulazim u to koliko vlasnik ovih mudrosti ima godina, bračnog i životnog iskustva, prosto ne želim sebi da kvarim dan. Nivo drskosti da se tako nešto napiše je ono što me je prilično aktiviralo. Baveći se ljudima koji su prošli kroz brak i razvod, imala bih mnogo toga da napišem o ovoj temi. Deco draga, brak nije ono što čitate u žutoj štampi, kojoj pevačici je muž kupio novi džip niti koji pevač ima duži povodac. Dela i iskustvo moraju da prate reči inače su bačene u vetar. Kada argumente položite kao ulog u diskusiju, bićemo ravnopravni sagovornici. Nije, čak, ni smešno.

Da li, zaista, oni koji tripuju da su uticajni, mogu da utiču na ostale dalje od svraba koji izazivaju propagandom? Lepo ne znam. Onima, koji nemaju svoje mišljenje, mogu da budu na nivou dnevne razonode. Ostalima, pitanje je. Net je pun gurua, trenera životnih veština, ljudi koji misle umesto nas. Objasniće nam kako je život lep, kako je ok da smo 24h euforični, kako je fenomenalno kad zagrlite drvo i hodate po borovim iglicama bosi jer to čisti ne znam šta a svi problemi nestaju. Nikad nisam čula ljude na selu, da im treba guru. Kad ustaneš u 04h jer stoka mora da se namiri, na njivu da se ode pre sunca, pa te posle dočekaju svi ostali poslovi, verovatno uživo gledaš kako je život lep. Zaludan um je, zaista, đavolje igralište. 

O vakcinama i vakcinaciji sve znaju oni koji su, u detinjstvu, primili sve vakcine kao što i svoje kućne ljubimce redovno vakcinišu. Puni su znanja sa Interneta, lupetaju za medalju i, što je najgore, ubeđuju ostatak sveta da je to jedino ispravno razmišljanje. Ljudi se sprdaju sa ozbiljnim stvarima kao da imaju po 9 života. Nije problem šta rade sa svojim slobodnim vremenom, problem je što druge pritiskaju u produženu moždinu. U vaspitanju dece mnogi se oslanjaju na to šta piše u nedeljnom dodatku u novinama, u prepoznavanju simptoma bolesti Google je glavni dijagnostičar, svi o svemu sve znaju. Da li od tolike pameti ili zbog nedostatka kompatibilnih sagovornika, sve je više usamljenih okrenutih širenju "uticajnosti". Žao mi je, ne prima mi se, pa svi koji se u tome prepoznaju mogu odmah da se udalje iz mog kruga. 

Usamljenost je opasna pošast. Retki je sebi priznaju i rade na tome da je obuzdaju da im ne preuzme život deo po deo. Mnogi su naviknuti na mrvice pažnje, ljubavi, seksa, prijateljstva, sitne poslove, sitnu kintu, sitna zadovoljstva i krupna nezadovoljstva koja samo rastu. Promiskuitet raste, kriterijumi padaju, stvari srca postaju prizemne. Opčinjenost je fasadom a fasada i služi da sakrije (ne)kvalitetnu gradnju. Veze su površne jer je lakše i jeftinije malo zagrebati po površini pa gladan ego nahraniti mrvicama, nego investirati i vreme i emocije u nekoga dalje od toga. Svako svakome traži manu pre nego što pogleda da li u toj osobi ima kvaliteta. Slušamo jedni druge toliko da smislimo kako da repliciramo, dokažemo da smo pametniji. Zamara me to.

Gledam lica oko sebe. Nigde osmeha, onog ničim izazvanog, osmeha usmesto šminke, osmeha kao najlepšeg nakita. Devojke opčinjene "uticajnošću", bez ličnog stila, sve istih dugih kosa, plastičnih delova, nacrtanih obrva. Momci širokih ramena, tetovaža i loših zuba. Juče sam dobila poruku od nekog nepoznatog čoveka, na fb. Između ostalog, i pitanje mog statusa. Razvedena i srećna, napisala sam. Jesam razvedena i jesam srećna, ne zbog razvoda nego zato što zaista jesam. Pita... Šta znači srećna? Pa, zar se sreća objašnjava? Zar moram da imam razloge da budem srećna? To je moj izbor. 

Ne volim ni plitku vodu a ne plitke ljude. Dubine me privlače. Ne želim da se trošim na ono što mi ne prija. Do mene je.