Sedamnaestiseptembardvehiljadesedamnaeste

Masovne manifestacije, poput sahrana i krštenja, uvek dovode do zanimljivih situacija. Kad prođe zvanični deo, počinje glavno događanje. Skupe se ljudi koji se, inače, ne viđaju često. Zanimljivo je kad imaš više od dve sive ćelije i pamćenje jače nego kišna glista pa znaš šta su pričali predhodnih godina i kakve su stavove branili.

Nije srBski ako nema žderačine i alkohola. Oba iz ljudi izvuku taman ono što treba. Tradicionalno, na stolu je brdo mesa. Poznanica, sa takvih dešavanja, seda do mene i počinje tužnu priču, koliko je žuljaju cipele. Klimnem glavom, kao cirkuski konj, i nastavljam da gledam kuda odlazi dim moje cigarete. Još 10 minuta, da vide da sam došla i ćao tutti. Da sam otišla, au, ala bih propustila zabavu...

Posle hvalospeva njenom najnovijem autu, kukanje na obuću zamenjuje kukanje na izbor hrane na stolu. "Pa jao, pa koliko mesa, pa jao, pa šta sa nama vegeterijancima, pa nas niko ne poštuje pa...", da ne dužim. I dalje gledam u daljinu, i pitam, preko zalogaja praseće trbušine, što gunđa? Neka ne jede ništa, neka jede salatu, stolnjak, salvete, šta god želi, samo neka poštuje to zbog čega smo se okupili. Nezadovoljna količinom iskukane pažnje, prelazi u ofanzivu. "Znate li Vi, gospođo, koliko malenih prasića je stradalo da bi ovi tanjiri bili puni?" Stvarno nemam  pojma. Naviknuta na dnevnu dozu slušanja svog tupljenja, ne odustaje od tužne priče o malim gicama. Rat počinje.

"Ako ste vegeterijanka, poslužite se hlebom, na primer. Ili paradajzom. Znate li koliko crva je danas ostalo bez ručka, jer mi sad imamo brdo zelene salate pred nama, m?" Gospođa pada u trans kao šljiva u govno, što bi rekao moj otac. Udara joj boja u obraze, možebiti od vinjaka, pre nego od vegeterijanskog života. Nastavlja se saga o tri praseta, saznala je iz izvora, koliko je prasića pred nama. Bar ne truća o tesnim cipelama, ovo o prasićima lakše podnosim. Iako ne volim pečenje, u datom trenutku mi je prijalo. Ne mogu ja stres na prazan stomak. Videviši da od moje pažnje nema ništa osim sitnih rebarca na obodu tanjira, vraća se priči o žuljevima. Ogadi mi jelo.

"Mora da Vam strašno smrde noge od plastične obuće", rekoh drsko. Ode još jedan vinjačić niz njeno grlo. "Kako to mislite, od plastične obuće? Pa leto je, pobogu, zašto bih nosila plastičnu obuću u sezoni sandalica? Ove su čista koža, imate li ideju koliko su koštale?", rumeni se dama. "Vegeterijanci ne nose kožne cipele. Znate li koliko je prasića stradalo zbog Vaših cipela i tašni, m?" Mene je našla... "Nema ALI, gospođo, ili se zalažete za prava životinja ili ne. To što ne jedete meso, ne čini Vas vegeterijancem već licemerom", rekoh i vratih se gicinim bajaderama. Kakve su to pomodarske fore? Ili jesi ili nisi, ne možeš da budeš malo i da ti malo odgovara, kad ti odgovara. Prešla je na miks šopske salate i vina. Sigurna sam da joj je kiselina udarila penu na usta pa je zaboravila da je žuljaju skupe sandale. Ako ne jedeš meso malih gica, jer ti ih je žao, mora da ti bude žao i cipela od njihove kože. Sve ostalo je težak fol. Ili si partizan ili si Nemac.

Tako je i sa ponosnima, koji su danas šetali Beogradom. Kada sam bila mlada, kapirala sam da su muškarci homoseksualci genijalci, jer trpe neviđen bol zarad ljubavi. Kad je umro Rok Hadson, ikona XX veka, zaista sam poštovala njegovu žrtvu a onda sam porasla i naučila da to i nije baš neki bol. Malo mi se srušio mit o žrtvi zbog istopolne ljubavi ali mladost je puna razočarenja, tako da je to bilo OK. Danas su ponosno šetali Beogradom i meni to uopšte ne smeta. Smetaju mi izmene u saobraćaju, u već raskopanom gradu ali šta je tu je, i zbog drugih se menja saobraćaj pa preživimo. Ionako je svakodnevno avantura preći sa jedne obale na drugu.

Poštujem homoseksualce koji su to i telom i dušom i umom. Ko koga u koju rupu i čime, svakome na izbor, dok je u nivou sa ostatkom sveta. Na žalost, pomodarstvo je i tu uzelo danak, pa se homoseksualnima deklarišu i oni kojima je to samo moderno a o ljubavi znaju samo iz filmova. Ljudi od karaktera nemaju potrebu da paradiraju. Danas su, sa svojim partnerima, na nedeljnom ručku kod mame, sa prijateljima ili u svom domu tuguju zbog kraha ljubavi. Vole koga žele, kao i svih predhodnih i budućih dana. Ne prave od toga spektakl za publiku. Sve je ljubav i nije bitno sa koje strane ulazi.

Foto: Internet