Nesuđena porudžbina

Ne volim šminku, bar ne u obliku u kom se danas to sve nanosi. Lepa žena lepe duše nema potrebu da ističe lepotu. Vidi se i iz stava i iz manira. Ne postoji kozmetika koja će, od zle i maliciozne, da napravi dobru dušu. Samo će da zamaže fasadu.

Sve je to stvar ličnog doživljaja lepote. Poštujem i one što mažu hajlajtere i bronzere i prajmere i koješta. Svako ima i lice i dupe, pa neka neguje kako misli da treba. Slučajno mi pade na pamet ta tema, dok sam sebi pravila kafu, jednog lenjog letnjeg jutra. Onakvog, kad je samo njegova bela majica dovoljna da istakne lepotu, dok se ćuti u kafi. Nirvanu je prekinuo poziv sa nepoznatog broja. Znate ono stanje koje nema ime, kada vas iz totalnog blaženstva i mira cimne zvuk vibracije telefona... Kad vidim nepoznat broj, odmah pomislim da se neko od mojih roditelja izgubio na putu od prodavnice do kuće, pao i slomio kuk. Sa druge strane, cvrkutavi glas. 

Posle par rečenica i jednog srka kafe, shvatih da nepoznato devojče nudi šminku i kozmetiku. Pohvalih je, u sebi, eto kako je mladima danas jednostavno da nađu posao, bar preko leta, telefoniraju, nude, prodaju, ni stresa ni nervoze na poslu. Taman da skupe za more, da se skinu sa kućnog budžeta. Neću da kupim ništa, rekoh glasno i jasno. Predomislih se, bi mi žao male, mogla bih i da se ponovim šminkom. Ovo što imam (ali koristim do 2 puta godišnje) uvek je zrelo za zamenu, obzirom da mi traje mnogo duže od naznačenog roka.

"Možemo da Vam ponudimo dekorativnu kozmetiku i sve za negu Vaše kože.. Kakvu kožu imate?", upita me. Ruka mi polete ka licu. Kakvu? Lepu. Eto neke koristi od sala. Moje mršave drugarice imaju spečena i zbrčkana lica. Nas par, debelih, finu i glatku kožu koju podupire salce. "Imam lepu kožu. Treba mi maskara, moram ponekad da se našminkam." Te radosti sa druge strane!!! Kao iz topa, krenula je da nabraja maskare za produžavanje trepavica, za volumen, za 4 puta jače izduživanje... "Čekajte, hoćete da kažete da će ta maskara da napravi moje trepavice 4 puta duže nego ova moja predhodna?", pitala sam. "Da, da, oduševiće Vas efekat, trepavice budu preduge i prelepe...."

"Dobro, ali i ova moja maskara je reklamirana kao 3 puta više nešto nego ostale. Da li to znači da bih, sa Vašom, imala 12 puta gušće trepavice?" "Da, da". Znoj me obli. Videh svoje trepavice kao dva portviša, kao ugalj crna, gusto slepljena. U umu iskoči slika kako sedimo na terasi i ja trepćem i istovremeno skidam paučinu sa terase. Ne samo sa naše nego i sa dve komšijske. 

"Dakle, ako idućeg meseca kupim maskaru koja daje 4 puta veći volumen, to će biti 48 puta više nego u startu... Nešto mi je to previše", konstatovala sam.

"Da li imate neku normalnu maskaru, ono, crno, strejt, nikakve egzibicije?", pitala sam.

"Imamo druge vrste, za volumen, za intenzivnu boju.... Kakva Vas zanima?"

"Zaboravite maskaru. Možda je bolje da poručim karmin. Crveni."

Prebacismo težište na nešto o čemu sam mislila da znam više.

"Crveni? Nema problema, imamo tečni, dugotrajni, sjajni, mat, u više nijansi crvene boje, koja naginje ka koralnoj ili roze?", reče poznavalac materije, sa druge strane.

"Crveni, ono, kad ga poljubim da pukne i eto, crveni karmin mi treba, neću Ferarri da farbam", pokušala sam da budem precizna.

"Imamo novu seriju, koja ima jezgro sa hidratatntnim sastojcima koji neguju, u 9 nijansi crvene, od boje maline do boje korala...."

Opet ćorak.

Pojma nemam o čemu devojka priča. Ili ona nema pojma šta mene zanima. 

Daj bar šampon da poručim, da ne budem neka baksuz baba.

"Šamponi... Da pogledam... Da, sa uljem makadamije, sa mirisom aronije, za volumen, za suve krajeve koje regeneriše za dva pranja, sa ekstratom godži bobilica...."

"Jel imate nešto... ono... breza, kamilica?", računala sam da je to kao pizza Caprićoza, ceo svet zna.

"Ne".

Vrti mi se u glavi. Kafe više nema. Ovo je žena sa druge planete. Polako sam hvatala suštinu. 

"Ako kupim šampon za volumen, da li time mogu da perem i trepavice, umesto da im pumpam volumen maskarom?", pitala sam, naivno.

Par sekundi tajac. Zabrinuh se za to dete, sa druge strane telefona.

"Gospođo, šta Vi hoćete?", nervoza je porasla.

"Mogla bi neka pita sa višnjama, da Vam pravo kažem", obradovah se. Baš danima razmišljam da li da umesim lenju pitu ili da motam kore. Priča o crvenom karminu me je podsetila.

"Hoćete li da kupite nešto od naše kozmetike?", pitala je skoro plačnim glasom.

"Neću. Nemate ništa što meni treba", morala sam da budem iskrena.

"Znači, nećete?"

"Znači neću, kao što rekoh na početku. I toj osobi, koja Vam je dala moj broj telefona, recite da....", pokuljale su reči koje bi postale nepristojne jako lako.

"Prijatno", rekoh.

"Babo nadrkana", reče.

To smo mogle još pre 20 minuta reći. 

Tačno sam mogla da umesim lenju pitu, umesto što dangubim sa njom.

 

foto: Pixabay/Internet