Srećna nova školska godina

Tačno, posle dvosatnog roditeljskog pre par dana, lično sam se uverila na šta liči školski toalet. U istu školu sam išla pre 35 godina, kad je bila nova pa znam kakav potencijal ima. Ili je imala, pred kraj prošlog veka, pre digitalizacije i ostalih zacija, dolazi kanalizacija kao jedna od infrastrukturnih neophodnosti za ljudski rod.

Nastavnici su u panici od elektronskih dnevnika, ne retko ih nazovu električnim dnevnicima i mnogo se plaše da ne okinu klik na pogrešno mesto. Dok ne iznabadaju sve što moraju, kao i lekari koji više kuckaju sa dva prsta nego što imaju vremena da se posvete pacijentu, doći će neki novi klinci kojima će to biti smešno. Umesto pdf udžbenika, imamo n izdavača i programa i koječega obaveznog da se kupi, tu oblast niko nema interes da digitalizuje. Što bi, ionako sve to ide preko kičme đaka, bukvalno. Natovari na đaka, i fizički i u smislu učenja, da piše i briše dok ne obnevidi. Posebno roditelji vole da brišu znanje predhodnih vlasnika udžbenika. Kao nekada krunjenje kukuruza, i brisanje radnih svezaka je zabava za celu porodicu koja neće ili ne može da kupi nove udžbenike. Koštaju kao da su zlatotiskom štampani. Mnogi nećemo da ih kupujemo jer, ko uči, učiće i iz nasleđenih.

Kodeksi oblačenja, i dalje, ne postoje. Kao mama tinejdžerke i male maturantkinje, mogu samo glasno da uzdahnem na to. Nije potrebna kecelja, naprotiv. Potrebno je da škola ima kodeks po kome ne može da se uđe sa komplet šminkom, u bermudama, u fronclavim farmerkama i u majici do pupka, sa plastičnim noktima od 4 cm i neuredne kose. Mene je Milunka, nastavnica biologije u toj istoj školi, poslala kod direktora jer sam došla u klompama. Razlog su bili plikovi na mojim nogama, napravile su ih nove cipele dan ranije tako da nisam mogla da ih obujem. Klompe i vidljivi žuljevi nisu bili dovoljno jaki razlozi. U školu se nije smelo u tome. Tačka. Zašto danas sme, ne znam. Moja ćerka će da me sasluša kada kažem da su pocepane farmerke i majica do pupka nedolična odeća za školu ali ne umem da odgovorim kad konstatuje "Ok, ja neću da idem u tome kad ni ostale devojčice ne budu tako išle u školu". Pravilo mora da važi za sve.

U školi nedostaju stolice i klupe mlađe od par decenija. Dečaci su dvometraši već pred kraj osnovne. Gde da spakuju noge svi ti mladi divovi i sportisti? Kad smo već kod programiranja i informatike, kao imperativa današnjeg školovanja, u jednom odeljenju sedmaka nastavnik informatike je rekao da "Moraju da znaju informatiku" i obrazložio zbog čega. Ne sporim, neka znanje bude bazno a koga zanima, neka se time dalje bavi. Jedan učenik je rekao da ga ne zanima informatika, da želi da se bavi sportom i ide u sportsku gimnaziju, više za sebe nego kao odgovor nastavniku. Izbi rat. U isto vreme, jedna devojčica je pokušala da shvati ortogonalnu projekciju (meni to, ni danas, nije jasno niti mi je za 49 godina ikad trebalo), zamolila nastavnika da joj pojasni i naišla na njegovo NE, objašnjavao sam na času. Eto, tako se u našoj školi postaje autoritet, drekom, provokacijom a kad se mladi ljudi usprotive, kuku i jao i zovi roditelje. I ja sam imala čast da budem na "vrućoj klupi" jer moje dete ima stav. Pa, ako je problem što dete ima stav, problem nije u detetu nego u vama, poštovani prosvetari koji nemate stav a sami sebi rušite ugled pred decom jer sujetu ne umete da ostavite ispred učionice.

Dragi nadležni, pre nego što školama obezbedite dronove i robote, možda ne bi bila loša ideja da obezbedite wc papir, sapun i kadar koji ume da radi u prosveti. Ljude koji umeju da prenesu znanje deci, koji se ne plaše "električnog dnevnika", koji u sred Beograda ne dele roditeljima papiriće i ankete za popunjavanje a promovišete digitalizaciju i informatiku, kao imperative. Još uvek deca, u mlađim razredima, donose ubruse i sapune u školu. Ako je ideja da deca programiraju robote da poboljšaju uslove i srede polupane đačke ormariće preko noći, moj duboki naklon i izvinjenje. To je, ipak, primenjena informatika. Ili možda naučna fantastika, pred kraj druge decenije 21. veka, u sred Beograda u školi koja ima preko 1000 učenika? 

Osmaci nemaju pojma koja sve zanimanja postoje kao obrazovni smerovi u našim srednjim školama. Da, roditelji će da objasne i pojasne ali i vi, dragi nastavnici, objasnite zašto su korisne fizika i ekologija i knjževnost i likovno jer ne umeju svi da shvate gde će to, ubuduće na svojim poslovima, moći da primene. Dozvolite deci da kretivno misle a ne da bubače definicije koje ne razumeju ali tako mora. Objasnite, pojasnite, povedite ih da vide spomenike po Beogradu umesto privatizovanih Mokrih gora. Budite tu, za decu, pomozite im da kroz nauku idu dignute glave a ne pogrbljeni od nezainteresovanosti, obaveza i kilograma zastarelih udžbenika. Možda ste se i vi školovali za nastavnike istorije ili hemije jer je na tim fakultetima bilo mesta za upis. Pomozite deci da se snađu. Inspirišite ih i motivišite ličnim primerom. Ne gazite decu, njihov stav, Ego, samopoštovanje. Odrastanje je, već, dovoljno komplikovan proces.

Toliko, valjda, možete da se mešate u svoj posao. Lepota je u različitosti. Sutra će, ta deca, da vas i nas leče, pravno savetuju, brinu o bezbednosti, hrani, ekologiji, popravljaju nam zube i automobile i kreče domove u kojima ćemo da starimo.