Direktorka škole

"Mama, šta bi ti uradila da postaneš direktorka naše škole?" - radoznalo me pitala Ana. U istu školu sam i ja išla pre okruglo 30 godina.

Nije mi trebalo puno vremena da odgovorim. Kao da su odgovori čučali spremni. Sela mi je u krilo, zagrlila me i čekala odgovor. Koliko god sam se trudila da budem kratka, odgovori su navirali sami.

"Prvo i osnovno, čim bi me proglasili za direktorku škole, spustila bih se niz gelender sa prvog sprata do prizemlja. Dupetom napred." Dete u šoku, da li sam ozbiljna. "Naravno da sam ozbiljna, odavno to želim, ali je uvek bila gužva. Ako bih pala, povredila bih par đaka i tetkica, pa bih iskoristila ovu svečanu priliku da ostvarim svoju želju". Smejemo se do suza, obe zamišljamo kako bi to izgledalo.

Ovo je spisak šta bih još uradila, bez odlaganja:

• Uvela kodeks ponašanja i oblačenja, posebno učenica i učiteljica.
• Napravila koncert Partibrejkersa u sali za fizičko, za roditelje učenika. Današnja deca imaju drugačiji muzički ukus i idole.
• Eliminisala bih pola betonskog školskog dvorišta. Pretvorila ga u baštu, posadila po drvo jabuke, trešnje, breskve... Napravila parcele 2x2m i posadila paradajz, papriku, šargarepu i sve ono što ima šanse da uspe. Deca treba da nauče da hrana ne raste ni u frižideru ni na pijaci, već ima svoj proizvodni proces. Svako odeljenje bi zadužilo komad zemlje o kom bi se brinulo, kao i o kulturi koja tu raste. Niko ne bi stražario da čuva od lomljenja i uništavanja, deca bi sama brinula o tome. Salate, voćne i povrtne, bile bi obavezna užina.
• Fizičko bi bilo svakog dana. Deci treba da trče i skaču, ne da stalno sede. Učile bi se borilačke veštine, zarad rekreacije, odbrane i samokontrole kad adrenalin opali.
• Ukinula bih veronauku i građansko vaspitanje. Oba se uče kod kuće, u porodici. Koga zanima veronauka, neka ide u crkvenu školu. Ionako se deca forsiraju na pravoslavlje, iako ima i katolika, muslimana, jevreja.. Dakle, u školu školsko, u crkvu crkveno.
• Narodna tradicija kao tzv. izborni predmet. Deca je nisu izabrala, ukinuto im je pravo na izbor, to je sada odluka škole jer je jednostavnije. I to se uči kod kuće. 
• Uvela bih sekciju za brigu o starijim sugrađanima. Da deca nauče da svoje komšije pitaju da li im nešto treba iz prodavnice ili apoteke, da zastanu i popričaju sa njima, pruže im ruku uz stepenice ili ponesu ceger sa pijace. Kad nauče da brinu o starima, umeće da brinu i o sebi.
• Zabranila bih roditeljima da dolaze u školu, smaraju, moljakaju za ocene i opravdanja izostanaka. Elektronski dnevnik i svakodnevno obaveštavanje o ocenama, upisivanju u dnevnik, izostajanju.. Očas posla bi se doveli u red, a i deca uz njih, jer se bezobrazluk uči isto kao i sve ostalo.
• Umesto na Avalu i Oplenac, ekskurzije bi bile na farme i kod dobrih domaćina. Janoš Farago iz okoline Kanjiže, uzgajivač lekovitog bilja, je jedan od njih.
• Preko leta bih organizovala kamp u prirodi. Spavanje u šatorima, šetnje šumom i planinom, branje pečuraka, pecanje.. Mesko i ekipa sa Uvca, da deca nauče kako se priroda voli, neguje i čuva.

Dete šokirano. "Mama, pa zašto mi to nemamo već sada? Ti si puna ideja."
Moja pametnica. Nije najbolja u razredu iz matematike ali se uz drvo popne vrlo vešto. Ume i da nahrani tele na cuclu jer je mama krava bolesna, i ne bekelji se na mirs štale. 

Eto, tako bih to ja. Zato što sam dete veće od polovine đaka te iste škole. Možda se moje ideje ne bi svidele ni Ministarstvu ni roditeljima ni deci, ali ja bih svakako uživala. Srećom ili ne, nisam kvalifikovana za direktorku škole, ali bih vrlo rado otišla na koncert Partibrejkersa u fiskulturnoj sali. I spustila se niz glender, pa šta bude.